ПРЕДАВАЧИ

СТУДИО ТРАГ

СЦЕНСКИ – АУДИО – ВИЗУЕЛНО

Уметнички координатор и предавач Студија Траг

Марица Вулетић-Наумовић

Марица Вулетић-Наумовић

Прочитајте више о Марици…

Предавачи - сарадници

Ивана Несторовић

Ивана Несторовић

Рођена 21.06.1989.године у Београду. На факултету “Академија лепих уметности” (Одсек за сценски костим и савремено одевање) у Београду дипломирала и завршила мастер студије 2011/2012.године, у класи Проф. Дијане Милосављевић. Завршена “Школа за дизајн” 2008.године у Београду.

Учесник је на више од четрдесет групних и самосталних изложби, перформанса и манифестација (из области сликарства, костимографије и модног дизајна) у земљи и иностранству.
Оснивач је удружења грађана за студенте и омладину 2014. године “Удружење филмских радника ИМАГИНАРИ филм”.

Као костимограф од 2010. године ангажована у позоришном раду, једнако као и аутор многобројних играних и играно – документарних филмова (Краткометражних и дугометражних) као и ТВ серија.
Добитник је бројних награда и признања, истакнута награда за костимографију “63. Среријино позорје” 2018.године.

Славица Кос

Славица Кос

Рођена сам 19. маја 1960. године у Сплиту. Основну школу и гимназију завршила сам у Београду, а 1981. године сам уписала Факултет драмских уметности у Београду, одсек за филмску и ТВ монтажу, где сам дипломирала 1986. године са радом “Филмски жанрови”.

Од 1986. до 1993. године била сам запослена на РТС-у, где сам радила у свим сегментима ТВ програма (вести, документарни, образовни, научни, забавни програм).

Од 1993. до 1996. године била сам монтажер у приватној продукцијској кући “Маркетинг анд Публицитy Агенцy”, где сам као једини монтажер радила кратке игране филмове, документарне филмове, рекламе, наменске филмове, едукативне и промо филмове. Од 1996. до 2000. године радила сам као монтажер у продукцији “Б92”, а од 2000. до 2015. године била сам запослена на ТВ “Б92” као шефица сектора монтаже. Од 2015. године до данас радим на ТВ “Прва” као монтажер и шеф сектора монтаже за емисије “150 минута” и “Јутро”.

Године 1999. добила сам награду за монтажу на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду за филм “Такмичење” у режији Ивана Маркова, продукција “Б92”. Монтирала сам два награђена филма из серијала “Циклотрон” – “Жика”, Карлове Вари 2001. и “Пипачи”, Кошице 2001. Године 2012. у продукцији Дечјег културног центра Београда монтирала сам кратки играни филм “Зид” у режији Горана Јоксића и Марка Станковића, који је приказан на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, а новембра 2012. године награђен на Фестивалу у Новом Сарајеву.

Од 2001. до 2005. године учествовала сам у бројним курсевима и семинарима одржаним од стране стручњака са BBC, Француске телевизије и RAI (на Б92, INTERNEWS, ANEM, Факултет политичких наука у Београду, RAI – Рим). Ови курсеви су били намењени обуци и едукацији новинара и сниматеља са локалних ТВ станица у Србији. У оквиру њихове обуке сам била подршка предавачима у практичном делу монтаже и финализације прилога.

Током 2006. и 2007. године за организацију “Medienhilfe” радила сам као професионални тренер из области ТВ монтаже (децембар 2006. Румунија, Петрошани и новембар 2007. Македонија, Скопље, ТВ Шутел).

Слободан Роксандић

Слободан Роксандић

Дипломирани глумац и мастер комуниколог. Докторанд на Академији уметности у Новом Саду.
Оснивач Института Маин Поинт, који од 2012. године реализује обуке за јавни наступ, дикцију, презентацијске и комуникацијске вештине.

Образовне програме које је креирао похађало је више хиљада представника различитих занимања, као и велики број деце и младих. Оснивач је и Удружења “Изражајност”, које се бави развојем излагачке писмености и културе јавного говора. “Изражајност” држи различите радионице за децу и младе на тему усменог изражавања. Аутор је програма стручног усавршавања за просветне раднике “Јавни говор – технике излагачке писмености”, који је акредитовао Завод за унапређивања образовања и васпитања.

Аутор је књиге “Проговои да видим ко си” – првог мултимедијалног уџбеника за боље усмено изражавање, акредитованог као додатно наставно средство за основне и средње школе.
Слободан Роксандић је и наратор – његов глас може се чути у бројним документарним телевизијским емисијама и звучним књигама.

Урош Јаковљевић

Урош Јаковљевић

Урош је дипломирао  глуму на Факултету драмских уметости у Београду 2011. године у класи Драгана Петровића Пелета. Касније је уписао Факултет организационих наука и завршио мастер студије на смеру „Менаджмент лјудских ресурса“.

Играо је у бројним домаћим серијама и филмовима од којих је запаженији „Шешир професора Вујића“. Стални чалан Атељеа 212. Такође у Београдском драмском позоришту, Југословенском драмском позоришту, Позоришту Пуж и другим позориштима.

Драган Елчић

Драган Елчић
Рођен у Сарајеву 09.07.1959. Сценски умјетник и политиколог – Универзитет у Сарајеву . Професионално звање и статус:
  1. Редовни професor и Декан на Академији уметности у Београду
  2. 1998-2000. Доцент на Катедри за ТВ режију, 2000-2005.ванредни професор, од 2005. редовни професор. Шеф Катедре за ТВ режију од 2001.г. до 2016. од 2016- Декан Академије уметности.
  3. Био гостујући проф. на ВГИК-у Москва, документарне форме 2001.-2008. Предавач на више радионица (Софија, Трст, Лођ, Драма – Грчка). Супервизор и проф. мастаер класа на Интеракцији – међународном филмском кампу од њеног оснивања 2005. као и на међународном фестивалу ПРВИ КАДАР, такође од њеног оснивања 2006.до данас.
Телевизијски и филмски редитељ, члан УФУС-а (Удружења филмских уметника Србије), Академије филмске науке и уметности Србији.
Радови:
  • Преко 250 арт документарних и краткометражних
  • Преко 600 различитих документарних емисија и репортажа
  • Дугометражни играни филм
  • 18 дугометражних документарних филмова
  • 8 Дугометражни документарно-играни
  • Две ТВ драме
  • 4 ТВ филма
  • 12 играних тв серијала са укупно 106 епизода различитих
  • Преко 1500 директних и одложених директних преноса, музичко-забавних, спортских и других догађаја.
  • Велики број тв спотова и корпотивних филмова….
Неки наслови:
  • КРСТИЋ, ЖИВОТ, САВО ВОДО, ПУСТЕ РУКЕ, ЧУВАРИ ТИШИНЕ, КОЛО, МИЛИЦА, ДРУГО СТАЊЕ, ЋОРКАН, ДРИТА, МОЛИТВА, КОЛО, АНАТЕМА, ТРАГ, ПОСЛЕДЊИ ВИКЕНД У САРАЈЕВУ, БРАНИЛИ СУ НЕБО ОТАЏБИНЕ, ПОВИК ИЗА ЗИДОВА ТАМНИЦЕ, М.МИЛАНКОВИЋ ПУТНИК КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ, ТЕСЛА, БРОД ЉУБАВИ, СРЦЕ МОЈЕ ОД КАМЕНА ЈАЧЕ, БАЛКАНСКИ СИНДРОМ, ВЕСЕЛИ БОСАНАЦ, ИСПРЕД ПРВЕ ЛИНИЈЕ, ПАД (ДОКУМЕНТАРНА ТРИЛОГИЈА), НАТО АГРЕСИЈА…(три тачке) НА МИР (трилогија), РАДО СРБИН ИДЕ У ВОЈНИКЕ.
Награде и признања:
  • Један је од најнаграђиванијих редитеља код нас – 87 награда (54 међународне) за документарне, игране као и тв филмове.

Ива Стрљић

Ива Стрљић

Рођена Београђанка, која је дипломирала глуму у класи професора Ивана Бекјарева. Играла је у великом броју телевизијских серија међу којима се истичу посебно улоге у серијама “Јелена”, “Мој рођак са села”, “Рањени орао”, “Бела лађа”, “Фолк” где је за улогу певачице Цицке добила награду на фестивалу “Федис”, и  најгледанија серија “Игра судбине” у којој игра Дијану Ерски за коју је од почетка емитовања добила чак девет награда. Добитница је и награде “Златна значка” просветне заједнице Србије за допринос култури наше земље.

Написала је и издала три романа и водила неколико телевизијских емисија међу којима и своју ауторску “Љубав и тако то.”

Славен Дошло

Славен Дошло

Рођен 11.04.1991 у Сомбору, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2015. на Академији уметности у Београду (са титулом најстудента генерације 2010. ) у класи проф. Мирјане Карановић. Учествовао на Sarajevo talents -у 2015. програму за глумце и на Berlinale Talents -у 2016. програму за глумце у оквиру 66. Berlin film фестивала. Добитник је Стеријине награде за најбољег младог глумца из фонда “Дара Чаленић”, повеље за изузетну мушку улогу на нишким Филмским сусретима и награде за изузетно глумачко остварење на Subtitle филм фестивалу у Ирској.

Представе: Фантома из опере, Бродвејске враголије, Јадници, Секс, уметност, комунизам…

Филм: Панама, Поред мене, Војна академија 3, Влажност, Бисер Бојане, Келти…

Милан Радовановић

Милан Радовановић

Проф. др Милан Радовановић је водио Катедру фотографије на Академији уметности у Београду и иницијатор је успешног интегрисања студија фотографије и студија филмске и телевизијске камере у јединствен студијски програм на истом факултету. Докторирао је теорију уметности и медија на научним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Члан је професионалних удружења фотографа PPofE (Association of Independent Professional Photographers of Europe) и УСУФ (Удружење самосталних уметника фотографије). Уметничке пројекте је реализовао у оквиру алтернативне ликовне, балетске и музичке уметничке сцене. Сарађивао је са великим бројем модних дизајнера и модних кућа, са водећим италијанским модним часописом VOGUE Pelle Italia, као и са интернационалном публикацијом за авангардне модне тенденције Fast Forward Fashion.

Добитник је више међународних награда и признања на изложбама модне и рекламне фотографије, као и златне медаље Никола Тесла немачког часописа RAUM & ZEIT за допринос развоју дигиталне фотографије. Водио је фотографску радионицу са фотографом Питером Марлоуом из престижне фотографске агенције Mаgnum Photos. Био је креативни директор пројекта прве уметничке фотомонографије Народног позоришта у Београду Скривена лепота настале у сарадњи Теленор фондације, Народног позоришта у Београду и Академије уметности у Београду. Снимио је велики број фотографија за монографије најзначајнијих манастира у Србији. Као теоретичар уметности истражује утицај семиотике византијске иконографије на савремену уметност и популарну културу. Радове објављује у стручним часописима и излаже на научним скуповима и симпозијумима.

Зорана Милошаковић Тасић

Зорана Милошаковић Тасић

Рођена на време да спозна, упозна и пренесе у новонасталу еру, све оно што је чини радосном, зачудном и радозналом.

Проблеме на том путу решава као задатке са пар непознатих, окружена људима који јој верују и дају ветар у леђа, да кроз оно што ствара и дарује, однегује као дубок, леп унутрашњи доживљај.

Циљ јој је да све што дотакне претвори у позоришну фантазију, а то не може сама. Зато путује, шири тај „вирус“ лукарства, …па можда некоме се и закачи као и њој пре 35 година.

У луткарству не постоји „искуство“, увек је све изнова зачуђујуће  и неистражено.

С тога, прати луткарски „путоказ“, верујући да ће срести „последње Мохиканце“који ће је на том путу подржати.

 Лако ју  је препознати, у рукама држи алат,  а у глави идеју.

Кристина Вујовић

Кристина Вујовић

Кристина Вујовић је завршила Факултет примењених уметности у Београду, одсек Сценски дизајн, 2006.год. у класи проф. Герослава Зарића и проф. Јасне Драговић.

Као филмски и Тв сценограф, урадила је бројне кратке и документарне филмове, Тв рекламе, сценографије за емисије на националној и другим телевизијама.
Бавила се графичким дизајном и решењима за београдске манифестације, ресторане, фирме и такође била арт директор „Frame Art“ галерије и штампарије.

Као позоришни сценограф радила је у разним позориштима ( Београдско Драмско позориште, позориште Бошко Буха, позориште сцена Палилула, Народно позориште у Нишу…) док је последњих десетак година запослена у дечијем позориштaнцету Пуж.

Иза себе има неколико жирираних изложби, између којих је и излагање на „Шестом бијеналу сценског дизајн-а“, у галерији Озон.

Јелена Перишић

Јелена Перишић

Дипломирала 1997. на одсеку сценски костим у класи проф. МИланке Берберовић.

  • Аутор је костимографије за преко четрдесет позоришних представа у Србији И Црној Гори ( Позориште Пуж, Атеље 212, Душко Радовић, Дадов, Бдп, Народно позориште у Суботици, Театар на крову, Младеновац, Крушевачко позориште, Херцегновско позориште, Бјелопољско позориште )
  •  Аутор је костима за неколико краткометражних филмова и музичких спотова, неколико тв емисија и серија.
  •  Поред костимографије учествовала је у изради лутака и аксесоара и делова сценографије за позоришне представе.
  • Имала је једну самосталну и више колективних изложби.
  • Добитник је неколико награда за костимографију у Београду, Врању и Бјелом Пољу.
  • Запослена у Позоришту Пуж.

Иван Михаиловић

Иван Михаиловић

Рођен 19. фебруара 1989. године у Београду, Србија. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића, 2011. године. Мастер студије глуме завршио на истом универзитету 2012. године. Први пут на сцену позоришта Атеље-а 212 закорачио је 2013. године са представом “Чекајући Годоа”, где наставља да ради и ствара са различитим редитељима из региона и света. Током година тренирао је и изучавао различите плесне праксе. На фестивалу “Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару осваја награду Зоранов брк, награда за глумца вечери, за улогу Душана у представи “Ова ће бити иста”­. Један је од оснивача и стални сарадник Чича Мичиног Позоришта.

Активан је у раду на телевизији и филму. Прву телевизијску улогу остварио је као дете, са 11 година у телевизијској серији “Метла без дршке”.

Позоришне представе (избор)

Атеље 212: Чекајући Годоа (Владимир), Славна Флоренс (Козмо), Приморје (Лесли), Макбет (Гламис), Свети Георгије убива аждаху (Дане Нежења), Моја ти (син), Пет живота претужног Милутина (Јарац, Стихоклепац…), Урнебесна тама (Стојковић), Стварање човека (Јасир), Љубавно писмо (Сони), Тестирано на људима (Дипломата), Ова ће бити иста (Душан)

Београдско Драмско Позориште: Ципеле од кенгурове коже (дете), Зечеви су брза храна (Сава)

Југословенско Драмско Позориште: Покојник (Ђаковић)

Позориште „Бошко Буха“: Петар Пан (Петар Пан), Том Сојер (Бен Харпер), Василиса Прекрасна (Игор), Црвенкапа (Ловац), Госпођа министарка (Нинковић), Сан летње ноћи (Лисандер)

Звездара Театар: Хипноза једне љубави (Мај)

Чича Мичино Позориште: Расти, морамо се спасти (Вилењак Расти), Легенда о храбрости (Фархаон Гњинхо), Три мускетара (Виктор), Кли и Клак (Игман Бубман)

Театар Вихор: Тешко је рећи збогом (Давор)

УК Вук: Три секунде (Колин)

Мало позориште Душко Радовић – Био једном један лав, Рики Тики Тави

Позориштанце Пуж – Мачка у чизмама (принц), Миладинова чаробна лампа (дух), Цврчак и мрав (Ранко)

Независне продукције: Браћа Блузери (Елвис), Осврни се у гневу (Клиф)

Ла Мама (Њујорк) – Балкан бордело (Fighter, Prosecutor)

Телевизија

Метла без дршке, Војна академија, Јужни ветар 2, Каљаве гуме, Мама и тата се играју рата

Филм

Скидање, Козије уши, Уочи Божића, Војна академија – Нови почетак, Балканска међа

Ненад Параносић

Ненад Параносић

• матурирао у Школи за индустријско обликовање, графички дизајн, Београд
• студирао Историју уметности, Филозофски факултет, Београд
• дипломирао сценографију на Факултету примењених уметности, Београд

• сценограф на филмовима: “Шангарепо ти не растеш лепо” (1992), “Балканска правила” (1996), “Сребрни метак” (1998), “Један на један” (2001), “Седам и по” (2006), “Хадерсфилд” (2007), “The box” (2011), “О бубицама и херојима” (2016), “Проклети пас” (2017)
• други сценограф и сценограф опреме на филмовима “Стршљен” (1998), “Небеска удица” (1999), “Questi Giorni” (Italy 2015), “Into the Wind” (India 2016), “Vivegam” (India 2017), “Katru Veliyidai” (India 2017); “Hockey Master” (India 2018), “Madras Talking” (India 2018)
• сценограф на ТВ серијама: “Ујка – нови хоризонти” (2018), “Дрим тим” (2020), “Феликс” (2021)
• реализовао бројне сценографије за ТВ рекламе и музичке спотове
• реализовао велики број сценографија за различите догађаје – промоције, отварања, јубилеје, изложбе, модне догађаје
• дизајнирао више ентеријера за ресторане, клубове и кафиће
• театром се бави експериментално и ванинституционално, осим: “Позив на погубљење” (Набоков, 2015, Београдско драмско позориште, Београд) и “Прометејев пут” (Дуковски, 2016, Дорћол ПЛатз);
• хуманитарни рад: предаје Ликовну културу у XIV београдској гимназији (part time)

Горан Радовановић

Горан Радовановић

Рођен у Београду 1957.  Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1982. Између 1977. и 1980. борави у Минхену као стипендиста Гете Института где сарађује са ауторима Новог немачког филма (Reinhard Hauff, Herbert Vesely итд). По повратку у Београд бави се филмском критиком  (Филмограф, Трећи програм Радио Београда, Видици) а од 1984. ради  као сценариста и редитељ играног и документарног филма.

Гостујући професор режије документарног и играног филма на EICTV, Сан Антонио де лос Банос, Куба од 2008. до 2010. Од 2000. до 2011. предавао филмску режију на неколико европских филмских школа (DFFB, Berlin, Escola Superior Artística do Porto, Porto, VGIK) као и на америчким универзитетима (Tisch School of Arts, NYU, Columbia College, Chicago, University of Illinois, Penn University, Athens, Ohio, Oberlin College, TU, Austin,  Cornell University итд.). Од 2001. до данас одржао бројне едукативне радионица у оквиру EDN (European Documentary Network) широм Европе и Латинске Америке

Ретроспектива  филмова  Горана Радовановића:  Мексико Сити 2007., Хавана 2010, Беч 2010 и Нови Сад 2011. Филмови Горана Радовановића освојили су преко 70 међународних награда и приказани су у званичним програмима на преко 200 фестивала широм света (Монтреал, Локарно, Москва, Амстердам, Торино, Њу Јорк, Токио, Хамбург, Оберхаузен, Краков итд).

Добитник Награде Града Београда за кинематографско стваралаштво 2005. Члан је Удружења Филмских уметника Србије од 1987 и Европске Филмске Академије (Берлин) од 2003.

Живи и ради у Београду у статусу слободног филмског уметника. Ожењен. Отац двоје деце.

Ана Томовић

Ана Томовић

Ана Томовић, рођена у Београду, дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.
Радила је у београдским позориштима: Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, БИТЕФ театру, Малом позоришту „Душко Радовић“, Позоришту „Бошко Буха“, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Сомборском позоришту, Краљевачком позоришту, Theater Oberhausen у Немачкој и казалишту “Иван Пл.Зајц” у Ријеци…
Учествовала је на фестивалима: БИТЕФ, МЕСС, “Die Neue Stücke aus Europa” у Висбадену, “European Young Directors Forum” у La Mama Theatre у Њујорку, Стеријино позорје, Борштниково сречање, Јоакимфест, Југословенски позоришни фестивал у Ужицу, Десире фестивал у Суботици…
Била је асистенткиња режије на пројекту Fast Sicher у Theater am Neumarkt у Цириху 2007. и на пројекту Endstation Sehnsucht у Thalia театру у Хамбургу 2008.
Добитница је две награде “Јоаким Вујић” за режију. Њена представа Брод за лутке побједница је 54. Стеријиног позорја 2009. године, (укупно 6 награда), представа Мајка Храброст и њена деца проглашена је представом сезоне 2013/2014. Народног позоришта у Београду, а представа Судбина једног Чарлија представом сезоне 2017/2018 у позоришту Душко Радовић…
Сарадница је на сценарију за филм Ничије дете редитеља Вука Ршумовића који је освојио преко 30 међународних награда.
Доцент је на Факултету драмских уметности у Београду на катедри за позоришну и радио режију.

Дарко Лунгулов

Дарко Лунгулов

Дарко Лунгулов завршио је филмске студије на CCNY, САД. Његов дебитантски играни филм Тамо и овде на Tribeca фестивалу 2009. осваја награду Најбоља њујоршка прича а затим још 20 награда на више од 50 међународних филмских фестивала и добија одличне критике у Холивуд Репортеру, Варајетију и Њујорк Тајмсу. У биоскопској дистрибуцији у: САД, Немачкој, Швајцарској, Мађарској, Грчкој, а права за приказивање продата у 21 земљи. FIPRESCI Србија прогласио је Дарка за најбољег режисера 2009.
Споменик Мајклу Џексону, његов други играни филм, светску премијеру имао је на Карловим Варима 2014. Између осталих, добио Eastern European Film Award на Санта Барбара фестивалу 2015. а у Монте Карлу награду за најбољи сценарио. Приказан на 40 фестивала, добио 8 награда.
Као косценариста сарађује са Мирјаном Карановић на њеном редитељском дебију, филму Добра жена, који је светску премијеру имао на Sundance фестивалу 2016. Најзначајније награде: Cleveland 2016, FEST 2016, Motovun 2016 -FIPRESCI Награда.
Током 2016. и 2017. Дарко је режирао 18 епизода серије Сумњива Лица.
Од 2015. је у продукцији документарног филма о легендарној YU Групи који ће имати премијеру 2022. године.

Иван Пешукић

Иван Пешукић

Диломирао на Академији Уметности БК , један је од првих студената Академије и потписује преко 1000 режија . У звању је Ванредног професора.
ТВ ЕМИСИЈЕ: „ЛАВИРИНТ“ (34 епизоде), Поставка националних лиценцних квизова: “Високи напон”, “Велики изазов”, “ОГЛЕДАЛО” ,”Ко се игра тај се воли”, “Купус и рода” и “Знам да знам” (475 емисија);„ТВ ЗАБАВНИК (517 епизода) документарно образовни серијал РТС1, Режија 70 емисија забавно-музичких програма и серијала БК, РТС и приватне продукције; Режија 100 директних и одложених преноса забавно-музичких програма: Режија 30 ревијалних програма: литургије из више црквених објеката и свечане академије… ДОКУМЕНТАРНЕ ФОРМЕ И СЕРИЈАЛИ: ТВ Забавник РТС 517епизода; “ ОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ ДО ВОЈСКЕ СРБИЈЕ” – документарни серијал о начелницима генералштаба – 12 епизода; “Енергија која покреће” – Милан Благојевеић – Лучани: 60 година – документарни филм; “ ВМА“ – 175 година постојања војне медицине – документарни филм… Стручни рад (прихваћени или реализовани пројекти, патенти, законски текстови и сл.): Војска Србије ,Заставафилм филмови о специјалним јединицама војске 2003; МОНАСИ МАНАСТИРА ШАО ЛИН , БКТВ директа нпренос 2005,; БАЛКАН ХОРСЕС БЕНД , БКТВ; АРТ ГИТАР ФЕСТ ,директан пренос БКТВ; КОНЦЕРТ ВЛАТКА СТЕФАНОВСКОГ ,директан пренос 2005… РЕКЛАМ НЕ КАМПАЊЕ и СПОТОВИ: “МОНА” – Јелена Јанковић (годишња рекламна кампања); “МОНА” – Вук Костић (годишња рекламна кампања); “ВлаткоСтефановски и Стефан Миленковић” – Београдска културна мрежа – Кампања за концерт (реклама)…као и КОНЦЕРТИ И РАЗНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, РАДИО ДРАМЕ…

Признања, награде и одликовања за професионални рад: – Grand prix на Фестивалу “Златни витез” за документарни филм Кривци и жртве XX век (2002) – Grand prix “Златни пастир” – Награда “Златна буклија” Велика Плана – “Сребрни пастир” на Етно фестивалу у Кучеву (2005) за филм Наташа, Лана и Ксенија – Специјална награда Етно фестивала у Великој Плани (2007) за филм Како смо погрешно разумели етно – Специјална награда Етно фестивала у Великој Плани (2015) за филм Земљан.

Милена Деполо

Милена Деполо

Милена Деполо је рођена 1981. године у Београду. Дипломирала је драматургију на ФДУ 2006. године. Запослена је у Позоришту „Бошко Буха“, где је сарађивала са редитељима свих генерација. Потпредседница је извршног одбора АССИТЕЈ-а Србије, где се бави осмишљавањем програма који афирмишу стваралаштво за децу и младе. Осим за позориште, пише за телевизију. Добитница је неколико стручних награда.

Ивана Димић

Ивана Димић

Ивана Димић, рођена 1957. у Београду, по образовању је дипломирани драматург. Бави се писањем (кратке приче,романи, драме) и превођењем, као и драматуршким радом у позоришту.Члан је Српског књижевног друштва од 2001. и има статус истакнутког уметника од 2005. Обављала је функције: помоћник министра за културу, директор драме, дирктор позоришта.

Награђивана за „Змајовине пангалозе“ 2008, за трајни допринос култури 2011, за роман „Арзамас“ 2016 „Перо Деспота Стефана“, 2017 НИН-ова награда.

Живи и ради у Београду. Пензионер.

Зоран Јерковић

Зоран Јерковић

Tон-мајстор и дизајнер звука (Београд, 1949.). Један од оснивача Катедре за снимање и дизајн звука Факултета драмских уметности у Београду. Уметнички сарадник и доцент (1997. – 2012.). Тон-мајстор у Радио Београду (1967. – 2002.), снимао радио драме, експериментална радиофонска дела и уметничку музику. Бави се и дизајном сценског звука.

Учествовао је на многим радиофонским фестивалима и такмичењима. Награде на интернационалним радио фестивалима: PRIX ITALIA: 1977, 1984, 1985. године / PREMIO  ONDAS: 1977, 1979, 1985. године/ ACUSTICA INTERNATIONAL (WDR Keln):1991. године/ PRIX SOUNDSCAPE – Barcelona : 1999. године/ VII INTERNATIONAL RADIO BIENALE  (Mexico City) : 2008. године. Добитник је и преко 30 награда на домаћим радио-фестивалима/ Добитник награде YUSTAT у категорији примењена сценска уметност за дизајн сценског звука у представи “Вечерас слушате” у продукцији Звездара театра 2002. године/ 2010. године, као члан ансамбла за рану музику “Ренесанс” добио АПРИЛСКУ награду града Београда у категорији МУЗИКА/ 2011. године, за Дан Драмског програма Радио Београда (24. март) добио награду “Витомир Богић” за животно дело/ 2017. године добио награду “Александар Павловић” за допринос афирмацији српске уметничке музике у земљи и иностранству (награда за животно дело) – Удружење композитора Србије.

Снимци Зорана Јерковића објављени су на компакт дисковима у преко 16 земаља. Снимао је за WDR-Келн, ORF-Беч, ABC Listening Room (Сиднеј) и New York Radio and Performing (Бруклин, САД).
Зоран Јерковић члан је AES-a  (Audio Engineering Society, New York) и Удружења професионалних тонмајстора – дизајнера звука Србије.

Небојша Драгићевић

Небојша Драгићевић

Дипл. Дизајнер звука, ФДУ.
Запослен на ЈМУ РТС од 1995.године (Техника – аудио системи / Продукција – постпродукција звука). Поред рада на телевизији, паралелно гради каријеру у домаћој филмској продукцији. Предавач на катедри за музичку продукију и дизајн звука (Академија уметности Београд) од 2010. до 2017.
Добитник медјународне награде Тактонс 2011. године.
Небојша Драгићевић – IMDb

Маша Певац

Маша Певац

Маша Певац је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности 2008. године и вишегодишњи је сарадник Драмске редакције Радио Београда. Опробала се у писању различитих радиодрамских форми – од драмских минијатура, преко документарно-играних дела, до оригиналних драмских текстова у оквиру серијала Звездани часови.

Добитница је награде „Витомир Богић“ за најбољег младог радио аутора у 2017. години. Бави се и писањем сценарија и кратких прича.